Postupak izrade se sastoji iz više faza:
- Oslojavanje pločice se vrši prskanjem laka POZITIV 20 na čistu i odmašćenu bakarnu površinu; proizvodjač preporučuje udaljenost od 20 cm, mada dobijam bolje rezultate sa udaljenosti od 12 - 15 cm (bočicom zapremine 200 ml može da se preprska 4 m2). Pločica mora da se nalazi na horizontalnoj površini u prostoriji gde nema prašine. Neko posle prskanja razmaže lak četkicom da bi se dobio ravnomeran sloj, ali mislim da to nije potrebno. U cilju ravnomernog rasporedjivanja foto laka po pločici, neki preporučuju stavljanje pločice na gramofonski tanjir kako bi centrifugalna sila učinila svoje. Činjenica je da je to nedovoljna brzina, a uz malo eksperimentisanja i iskustva moći ćete sasvim dobro da oslojite pločicu i bez ikakvih dodatnih trikova. Glavno pitanje je koliko treba da bude debeo sloj laka; dovoljno je da sasvim malo dobije ljubičastu nijansu. Ako se po ivicama sakuplja lak, to je siguran znak da ste ga naneli previše. Kada ste naprskali pločicu, ostavite je par minuta da odstoji kako bi se lak ravnomerno rasporedio po pločici.
- Sušenje može da se vrši na sobnoj temperaturi i tada traje 24 časa. Brža varijanta je da pločicu sušite 15 minuta na temperaturi od 70 stepeni celzijusa. Pri tome pazite da pločicu što manje izlažete svetlosti.
- Osvetljavanje
pločice je najosetljivija faza jer zavisi od više faktora: vrste materijala
na kome je nacrt, vrste i jačine sijalice kojom osvetljavate, daljine izmedju
sijalice i pločice, i vremena osvetljavanja.
Što se tiče vrste materijala na kome se nalazi nacrt PCB-a, najčešće
se koriste paus, specijalana folija za laserski ili ink-jet štampač i grafički
film. Nacrt bi trebalo da štampate naopako, tj. kada pogledate nacrt sa strane
sa koje se nalazi toner, veze treba da budu kao da ih gledate u ogledalu.
Kada tako uradite, toner dolazi uz bakar čime se eliminiše debljina materijala
na kome je odštampan predložak.
Paus je najjeftinija i sasvim zadovoljavajuća varijanta za amaterske
i poluprofesionalne potrebe i štampanjem na laserskom štampaču može da se
dobije dobar nacrt. Kod većine laserskih štampača problem mogu da budu velike
površine, jer zacrnjenje nije dovoljno. U tom slučaju možete da odštampate
dva ista nacrta i preklopite jedan preko drugog kako bi ste dobili dovljno
zacrnjenje. Treba samo obratiti pažnju na kvalitet pausa, jer se nekvalitetni
paus pri visokim temperaturma, kojima je izložen u laserskom štampaču, deformiše
i neće biti moguće idealno poklopiti nacrte. Drugi način za postizanje većeg
zacrnjenja je metoda naparavanja pausa nekom hemikalijom, najčešće nitro razredjivačem,
acetonom ili trihlor-etilenom. Postupak može da se izvede na više načina,
a najčešće se svodi na prekrivanje pausa poklopcem kutije za cipele koji je
natopljen hemikalijom. Bitno je da para hemikalije dodje u kontakt sa tonerom,
jer se tada toner ravnomerno raširi i time poveća zacrnjenje. Pazite samo
da ne preterate sa izlaganjem hemikaliji, jer će se toner previše razliti
i moraćete da štampate nacrt ponovo. Treba još napomenuti da zbog vlage vremenom
može doći do promene veličine pausa, pa to može izazvati probleme ako koristite
lot-stop masku, jer može doći do nepoklapanja.
Grafički film je definitivno najbolje rešenje jer je zacrnjene maksimalno,
a površine koje nisu crne su potpuno providne pa je moguće ostvariti kraće
vreme osvetljavanja, a zbog velikog zacrnjenja nije problem i ako osvetljavate
mnogo duže nego što je neophodno. Uz to, film nije podložan promenama veličine
usled vlage. Jedini problem može da bude cena, mada se isplati ako radite
mnogo pločica.
Osvetljavanje mora da se vrši sa izvorom UV (ultra violet - ultraljubičaste)
svetlosti, jer POZITIV 20 reaguje na nju. Postoje specijalne UV sijalice sa
kojima je vreme osvetljavanja najkraće, ali su one prilično skupe. Umesto
njih mogu da se upotrebe obične neonske sijalice tako što se napravi ram u
koji se one smeste (najbolje 4 komada dužine 60 cm, snage 18-20 W), gornja
strana se zatvori staklom, pa se na staklo postavi nacrt, preko njega pločica
i sve se pritisne kako bi paus ravnomerno prilegao na pločicu. Još jedan često
korišćen metod je osvetljavanje živinom sijalicom, a tu postoje dve varijante:
sa i bez razbijanja balona. Ako se balon ne razbije, trebaće Vam ili jača
sijalica ili duže vreme osvetljavanja, jer je balon premazan materijom koja
sprečava prolaz UV svetlosti. Ako se balon razbije, vreme osvetljavanje se
skraćuje, ali dolazi do stvaranja velike količine ozona (koji je štetan u
velikim koncetracijama), pa se ne preporučuje boravak u prostoriji gde se
vrši osvetljavanje. U svakom slučaju, moraćete da odaberete kompromis koji
Vam najviše odgovara.
Optimalna daljina izmedju živine sijalice i pločice je 20 do 30 cm.
Ako je rastojanje kraće, može da se desi da pločica ne bude ravnomerno osvetljena
(jer je u pitanju tačkasti izvor svetlosti), a sa većim rastojanjem drastično
će porasti vreme potrebno za osvetljavanje. Osvetljavanje treba početi tek
kada sijalica dostigne puni sjaj. Pločicu postavite na podlogu, preko pločice
stavite staklo, a na staklo neke tegove kako bi predložak što bolje prionuo
uz pločicu.
Vreme je najbolje odrediti eksperimentalno i to na sledeći način: uzmite
neku probnu pločicu dužine bar 10 cm, probni nacrt i neprovidan papir. Kada
sijalica postigne puni sjaj, postavite pločicu i nacrt i prekrijte papirom,
ali tako da ostavite neprekriveno oko 1 cm. Na svakih 30 sekundi otkrivajte
po 1 cm i tako radite nekoliko minuta. Kada razvijete pločicu, videćete na
kom mestu je pločica najbolje razvijena i znaćete koje vreme Vam najviše odgovara.
- Razvijanje se vrši u rastvoru koji se pravi tako što se 7 grama KOH (kalijum hidroksid) ili NaOH (natrijum hidroksid, poznatiji kao živa soda) rastvori u 1 litar vode. Naravno, u posudu treba sipati samo onoliko rastvora koliko je potrebno, a dovoljno je sipati toliko samo da prekrije pločicu (upotrebljeni rastovor bacite). Pridržavajte se ovog odnosa jer, ako je rastvor slabiji, razvijanje može da potraje, a ako je rastvor jači, proces može da bude toliko brz da skine i neosvetljeni lak. Obratite pažnju da je ovaj rastvor OTROVAN. Nakon razvijanja, pločicu treba oprati pod mlazom vode i posle toga eventualno flomasterom popraviti eventualna oštećenja pre nagrizanja.
Iako Vam možda deluje da ovaj postupak zahteva veliku preciznost i da je vrlo komplikovan, već posle par uradjenih pločica steći ćete rutinu i uživaćete u dobrim rezultatima koje ova tehnika donosi.